Univerzalna vakcina protiv svih vrsta tumora, koja se stvara na osnovu tehnologija korišćenih za pravljenje cepiva protiv kovida-19, uspešno je testirana na miševima u Rusiji, a prema rečima ministra zdravlja Mihaila Muraškog, prvi rezultati očekuju se krajem godine, posle čega može da nastupi klinička faza ispitivanja.
Tokom eksperimenta u Nacionalnom istraživačkom centru za epidemiologiju i mikrobiologiju „N.F. Gamaleja“, naučnici su primetili veliku razliku u smanjenju veličine tumora kod vakcinisanih i nevakcinisanih životinja.
„Rezultat eksperimenta je da su nevakcinisani miševi umrli između 19. i 22. dana, dok su svi vakcinisani preživeli“, naveo je rukovodilac tog centra Aleksandar Gincburg.
Prema njegovim rečima, razvija se nekoliko personalizovanih vakcina kojima je zajednička tehnologija. „Svaka vakcina je jedinstvena za svaku vrstu karcinoma, ali tehnologija uz pomoć koje su napravljene je ista za sve… „, rekao je on.
Naglasio je da su naučnici otkrili da vakcina mora da se ubrizga direktno u tumor ili intramuskularno, jer se na taj način ravnomerno raspoređuje po celom telu.
„Ako se aplicira intravenozno, onda sve ovo ‘propada’ i ne donosi željeni efekat“, navodi se.
Načelnik centra ističe da je najvažnija prednost ove tehnologije što omogućava stvaranje veoma velikih koncentracija ciljnog antigena u ćelijama, odnosno proteina ili peptida koje su naučnici kodirali u iRNK.
„Ovo je neophodno da bi imuni sistem osobe obolele od raka mogao da razlikuje zdravu ćeliju od maligne“, navodi dr Gintcburg.
Vakcina na bazi virusa
Trka da se pobedi jedna od najsmronosnijih i rasprostranjenijih bolesti traje i na Moskovskom naučno-istraživačkom onkološkom institutu „P. A. Gercena“, gde su naučnici su još 2022. godine predložili ideju o stvaranju vakcine na osnovu onkolitičkih virusa za lečenje raka (onih koji uglavnom zaraze i ubijaju maligne ćelije raka).
Načelnik odeljenja eksperimentalne farmakologije i toksikologije Andrej Pankratov, u razgovoru za ruski RT otkrio je detalje stvaranja vakcina na osnovu onkolitičkih virusa za lečenje raka koji je najteže izlečiti.
„Svoju pažnju smo usmerili na takve tumore kao što su rak dojke i glioblastom (maligni tumori na mozgu ili kičmenoj moždini) kod kojih je terapija vrlo ograničena. Uglavnom se takvi tumori hirurški uklanjaju, ali ako je proces uznapredovao, onda su hemioterapija i radioterapija manje efikasne. Nadamo se da će novi metod pokazati dobre rezultate kod takvih pacijenata“, rekao je Pankratov.
Prema njegovim rečima, postoje dva mehanizma delovanja takvih vakcina.
„Unosimo u organizam čoveka nepatogene viruse koji se efikasnije razmnožavaju u tumorskim ćelijama. Oni prodiru u ćeliju, započinje ciklus njihovog razmnožavanja i replikacije, što rezultira razaranjem tumorske ćelije, njenim takozvanim lizisom. Potom se aktivira drugi mehanizam: povezuje se imunološki sistem, izbacuju se antigeni (ostaci tumora), imunološki sistem se aktivira i dodatno čisti antigene“, objasnio je Pankratov.
Ranije je na ceremoniji dodele državnih nagrada u Kremlju predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio da će se u Moskovskom naučno-istraživačkom onkološkom institutu (MNIOI) od 2024. godine sprovoditi velika istraživanja domaćih onkovakcina.
Prema rečima dr Pankatova, u Rusiji postoje svi materijalno-tehnički uslovi za proizvodnju novih preparata i njihovog obezbeđivanja za veći broj obolelih pacijenata.
„Ne postoje skupi tehnološki procesi ili oni koje je neophodno kupovati“, naglasio je ekspert i zaključio da je „sve usavršeno“, a sva materijalna sredstva za proizvodnju dostupna.
Posle faze pretkliničkih istraživanja, slede faze kliničkih studija, regulatornih i slučajnih ispitivanja, kao i kontrolisanih studija, kada se vakcina testira na ljudima i teži sigurnosti i delotvornosti vakcine u populaciji.
(RT)
